Sve o Parkour-u

1. O Osnivacu David Belle

O osnivacu David Bellu
David Belle je rodjen 29.04.1973 u Fécamp -u, u stanu Seine-Maritime u Normandiju.Potice iz skromne porodice iz Pariskog predgradja, to je biolo u Fécamp-u a posle u gradu Sables d’Olonne u kome je David proveo prvih 14 godina svog zivota. Odgajan od strane njegovog dede sa majcine strane, Gilberta kittena (bivseg Narednik-Majora Pariskoe vojne protiv pozarne sluzbe), David je bio impresioniran pricama o heroizmu, i razvio jos u detinjstvu strast za bilo cim sto ima veze sa akcijom.njegov otac, Raymond Bell, odgajan kao mladi vojnik u strane Francuske armije u Dalatu u Vietnamu, takodje je bio u Pariskoj brigadi i odlican sportista; bio je opisan ni manje ni vise nego nao ‘sila prirode’. Raymond je bio veoma dobro obucen spasilac, prepoznat kroz svoj profesiju, i imao je veliki u uticaj na Davidov zivot.Podrzan od strane takve familije sportskih heroja, bilo je prirodno da David postane sklon ka onim akciono orijentisanim sportovima kao sto su atletika, gimnastika, penjanje i borilacke vestine. Na putu samootkrivanja mladi David je napustio skolu sa 15 god. da bi se posvetio svojoj strasti za sportom, ali ne bilo kojim sportom. Za njega sport je morao iznad svega da bude koristan iznad svega. Snaga i spretnost razvijeni kroz sport moraju takodje biti korisni i u zivotu, kao sto je Davidov otac cesto savetovao.Prema tome, delimicno da bi bio slican ocu delimicno u duhu mladalacke avanture, David bi cesto zamisljao scenarija u kojima je morao da koristi svoje fizicke sposobnosti da bi izbegao teske situacije: scenarija gde je morao da pokaze i snagu i hrabrost kako doci na dato mesto da bi se izvela akcija spasavanja. Kako se kretati tako da se ne uleti u zamku? Odigravajuci ovakva scenarija sposobnosti ovog mladica su poceli da da ju efekte.

Trceci, skacuci, preskacuci, penjuci se, viseci sa stvari,odrzavajuci ravnotezu, nadilazeci samog sebe, razvijajuci svoje samopouzdanje, bivajuci sposoban da prevazidje prepreke tako da je mogao da nastavi da napreduje… Za Davida, sve te stvari su postale opsesija. Opsesija da oslobodi sebe od svih prepreka, **constraints** i strahova, i da postane sposoban da ode gde god pozeli da ide;dostignuca zavisna koliko o mentalnom razvoju toliko i fizickim dokazima.

Jos sa 15, David se seli u Parisku oblast; ustvari Lisses, Parisko predgradje blizu Evry-ja.

2. Prevazilazhenje Straha
Dan Edwardes

Mali strahovi su ti koji nam tiho kradu zhivote. Velike brige – smrt,gubitak,svrha postanka…. ove stvari, velike kakve su,mozhemo i ignorishemo skoro celog zhivota. Filizofi i teolozi mogu da se prepiru oko detalja takvih misterija,ali najvecji deo nas nema vremena ili su jednostavno te srecje da nisu opterecjeni tolikom radoznaloshcju.
Mnogi strahovi su racionalni,naravno,i mogu biti prijatelji nashih zhivota;strah koji povecjava nashu obazrivost u tamnijim delovima grada,na primer,ili strah od pada kad stojimo na ivici nekog brda po vetrovitom danu. Strah,naime,je pametna zver. Iza racionale fasade straha stoji prava opasnost,spremna da ubode kao shkorpionov rep.
Koliki deo vasheg dana se rasipa malim strahovima? Mnogo vishe nego shto mislite. Oni su vrsta koje retko primecjujemo,a opet retko ignorishemo. To su strahovi koji chine svaki dan udobnim: Strah od isticanja koji nas tera da se ponashamo kao ostali,strah da budemo ismevani koji nam drzhi jezik za zubima kad bi se radije smejali na sav glas, strah od odbijanja zbog kog izbegavamo mnogo mogucjih veza. Na ove strahove smo se navikli,zato shto nas oni provedu kroz dan glatko i sa shto manje konflikta. To su strahovi koji nas dovedu na posao na vreme,koji nam zabranjuju da izazivamo mishljenja i metode onih iznad nas. To su strahovi koji nas vode ka takozvanim ciljevima za koje nam kazhu da ih vredi juriti. To su strahovi koji nas primoraju da prihvatimo otrove dok smo mladi da bi nas ostali navodno prihvatili.
Strah osigurava da smo stalno u defanzivi,stalno odgovarajucji akcijama u sadashnjosti zbog nashih strahova shta buducjnost mozhe da nam donese ako to ne uradimo. Strah od posledica ogranichava nashe akcije. Strah postaje glumac u nashim zhivotima,dok mi polako dovodimo publiku,i postajemo pasivni posmatrachi rutine svakog od nashih dragocenih dana. Tako da troshimo toliko vremena podlegajucji
nashim strahovima da nashi zhivoti prolaze pored nas,sve dok od njih nema ni shapata na kraju. Kakve veze sve ovo ima sa parkourom?
Sve: Vezhbanje i primenjivanje parkoura je nalazhenje straha na dnevnoj bazi,suchavanje sa njim direktno,lice u lice,sami,bez ikoga drugog. U parkouru,oguljeni ste do svoje srzhi. Nema opreme na koju bi mogli da se oslonite,nema bezbednosnih odela ili sundjera da vas shite,nema druga da uzme vash teret kad ste umorni. Tu ste vi,i samo vi. Jedine stvari koje sprechavaju da se povredite su vashe mecje,vash razum i samo vashe sposobnosti – nichije vishe. Koliko god to bilo veliko shvatanje,takodje mozhe da bude i veliki teret. Tu ste samo vi koji se suochavate sa vashim strahovima,teorije drugih ljudi nemaju nikakvu vazhnost ovde. Ne mozhete da shvatite vashe strahove ni po Frojdu ni po kome drugome – oni nisu sa vama ni kada uradite saut de bras ili roll, oni nisu tu kada preskachete neshto. U takvim momentima tu ste samo vi. Parkour je kretanje,a svako kretanje je povezano sa strahom. Kroz princip poznat kao reakcije na strah nasha tela uche u povoljnim godinama shta ne treba da se radi,kako ne treba da se krecje,zashto da se ne pada. Nauchimo da izbegavamo bol i trazhimo
komfor ,a ako smo dozhiveli nezgodu usled neke nashe akcije,nashe telo nas sprechava da tu akciju ponovimo. Prosto recheno,reakcija na strah je nash ustaljeni obrazac ponashanja kad se radi o kretanju,disanju i ponashanju. To je ,”Nauchena,uvezhbana reakcija na stres,shok ili traumu. Ugradjena je u svakoga od
nas i niko ne mozhe da pobegne od nje.” *Ochito ovo uvezhbavanje je od proshlosti. Nasha tela reaguju u sadashnjosti na osnovu strahova chije smo posledice trpeli u proshlosti. Znachi,strah je od proshlosti.
Ono zhivi u secjanju, i ondande se projektuje u buducjnost, i mi se uglavnom nadjemo u jednom ili drugom strahu – od proshlosti ili od buducjnosti.E sad,to znachi da u sadashnjem trenutku strah ne postoji. Tako da bi bili slobodni od straha,moramo da zhivimo u sadashnjem trenutku,da zhivimo ovde i sad.Shto nije lako. Ali parkour je disciplina koja mozhe da nam pomogne. Chinjenica je da nash prirodni fizichki potencijal i talenat su daleko preko onoga koliko
se mi ogranichavamo. Nasha uvezhbanost,mentalna i fizichka,je ta koja nam omogucjava da dopremo do ovih prirodnih sposobnosti,i zbog toga nije prikupljanje tehnika neshto shto cje nam omogucjiti da istrazhimo ovaj talenat,nego skidanje lanaca koji nam drzhe umove zatvorenim. Moramo sami sebi da se sklonimo s puta da bi nashli nash potencijal. Moramo da eliminishemo nashe strahove kako bi pokazali
svoje prirodne sposobnosti i elegantnost. I mentalno i fizichki, vezhbanje parkoura trazhi da se kompletno fokusiramo u trenutku i oslobodimo starih limita;na kraju krajeva,ceo pristup parkoura je sloboda od granica. I u tom trenutku prave vezhbe cjemo mocji da savladamo reakciju na strah,tako shto postajemo svesni nje i pokushavamo da se odupremo njenim obrazcima. To je proces. Pazite sebe,posmatrajte. Primetite sumnje,nestrpljenje,loshe obrazce i
tenziju kroz vashe telo dok se krecjete. Shvatite da su sve te stvari izbori bez kojih mozhete. Napetost je izbor. Probajte sad. Odradite brzu dijagnozu svog tela i primeticjete da su neki mishicji nepotrebno napeti: sad IZABERITE da opustite te mishicje. Vrlo lako,kad shvatite odakle napetost potiche. Trik je da ohrabrite ovu svesnost da izadje na povrshinu shto je cheshcje mogucje,i mozhemo da olakshamo
to tako shto cjemo aktivno biti svesni tokom treninga. Ovim nachinom nauchicjemo da biramo svoje akcije i reakcije a ne da samo budemo proizvod reakcija na nashe strahove. Odatle dolazi sposobnost da dotaknete svoj pravi potencijal,i odatle dolazi veshtina.
Shto ste vishe sposobni da se fokusirate potpuno na to gde ste,shta radite,manje energije i razmishljanja cjete dati strahovima stvorenim u proshlosti ili buducjnosti. Sve shto cje ostati je akcija,kompletna i ne izmenjena. Ovaj koncept ima mnogo imena kroz mnogo kultura i filozofija – ali opet,nechije ime za neshto nije i vashe. Vezhbajte
to,osetite,prodjite kroz to; onda cjete shvatiti da vam ime za to ni ne treba. Strah je statichna stvar;ono ne zhivi u pokretu. Zamislite put kroz dzunglu tokom nocji.Idete putem oprezno,vash mozak zamishlja neochekivani napad od strane zmije ili pauka iz konoplja iznad vas;tada znate strah,i on raste sa svakim korakom koji
napravite. Ali,zamislite shta se deshava kada ta zmija ugrize neochekivano – reagujete istog momenta,vashe telo i um odjednom zajedno obuzeti pokushajem da se sklonite van dometa napada: refleks prepashcjenja. U tom trenutku,nema straha. Celo vashe
bicje je angazhovano u bekstvo,u kretanje. Strah je postojao pre napada,i bez sumnje cje se vratiti posle napada ( naravno,ako ste bili dovoljno brzi! ),ali u tom specifichnom trenutku akcije STRAH NIJE POSTOJAO.
Ono shto je fascinantno je to shto ste tokom mnogo duzheg perioda vremena na putu,dok ste bili uplasheni,bilo sasvim sigurni i josh ne napadnuti. A u trenutku kad ste zapravo bili u opasnosti,strah je prestao da postoji. Entuzijasti ekstremnih sportova kao i prezhiveli ekstremnih situacija generalno imaju neshto zajednichko: u
momentima velikog pritiska i potrebe,nervozni um se skloni i pusti nashe prikrivene,naizgled nadljudske sposobnosti da preuzmu stvar. Krecjemo se kroz strah,i on gubi svoju mocj nad nama.
Sad zamislite kako bi bilo da se proshiri taj trenutak bez straha tako da traje duzh celog puta kroz shumu. Rezultirajucje stanje je ono kompletne i trajne svesnosti i spremnosti,ali ono bez truda ili paranoje; zaista ono je skroz izvucheno iz paranoje,koja je samo kompletna apsorbcija nechijih strahova. To je stanje elegancije i
efikasnog kretanja,slobodno od reakcija od straha i nepotrebne tenzije mishicja i u harmoniji sa umom a ne u konfliktu sa njim. Ovo je nasha prava priroda,ona koja lezhi skrivena tokom celih nashih zhivota dok ne nauchimo da se krecjemo van straha. Primeticjete da,bez straha,i shetnja po tamnoj dzungli postaje prijatno iskustvo.

3.

Korist od Parkoura
Ocigledna dobit od parkour-a je to da poboljsava vasu sposobnost da se krecete od mesta do mesta. Ovo je zapravo sustina parkora, prakticno kretanje od jednog mesta do drugog. Postajete svesni da ima vise putanji od jednog mesta do drugog, koje ne biste uopste primetili pre, i vasa sposobnost da koristite sve te mogucnosti povecavace se sto vise budete trenirali… Ovo takodje mozete i upotrebiti kao samoodbranu zato sto bi ste se brze krecetali nego vas napadac, i onda islo bi vama u korist jer bi se za kratko vreme dosta udaljili.Jos jedna korist od parkour-a je to sto vam fizicki pomaze. Nije to sto parkour koristi i vezba svaki deo vaseg tela, vec skoro svaka tehnika i pokret ukljucuje vase celo telo, davajuci vam neverovatnu vezbu. On kombinuje kratku intezivnu aktivnost sa dugackim periodima laganog vezbanja, povecavajuci tako i snagu i izdrzljivost.

Mentalna strana parkora nebi trebala biti zaboravljana isto. Bitno kod pakour-a je to sto morate nauciti da procenite situaciju u pokretu, na svoju ruku. Sto vise trenirate parkour, vremenom cete nauciti da verujete svojim procenama, posto kada vezbate parkour vasa procena je jedino sto je zapravo bitno.

Na isti nacin, parkour vam pomaze da pobedite svakodnevni strah. Aktivno trazeci izlaz iz odredjene situacije gde vi osetite strah vi ste na taj nacin prisiljeni da predjete preko njega.

Jednom kada naucite kako da izadjete na kraj sa tim strahom onda to mozete primeniti na bilo koju situaciju i rezultat toga je povecanje vaseg samopouzdanja.

Parkour se inace vezba napolju, zato sto cela poenta toga je da mozete izaci na kraj sa situacijama koje postoje u pravom zivotu i onda da biste trenirali parkour morate se osloboditi bilo kakvih neprijatnosti, straha i blama zbog toga sto se ponasate drugacije. Kako parkor bude vise prihvacen, problem oko toga ce se smanjiti i onda neke od samih sustina pk-a ce verovatno biti izgubljene, ali opet u pitanju da li ce parkour ikada biti jos jedna uobicajena stvar.

Parkour takodje zahteva da preuzmete odgovornost za vase postupke i prema tome podstice nezavisnost. Parkor je skroz protiv ‘kulture koje je drustvo nametnulo’ koja se razvila tokom godina. Parkor ukljucuje rizik, sto se vecina ljudi ne bi ni usudila, ali posto vi to radite svojevoljno, nemozete nikoga da okrivljujete i da ocekujete on preuzima vasu odgovornost.

Parkour takodje cini da se osecate dobro i da ste zadovoljni sobom. Uglavnom je to zvog licnog uspeha. Pomocu preuzimanja potpune odgovornosti za vase postupke, vi takodje prihvatate sve zasluge za vase uspehe, bez uzimanja necega od bilo koga drugog.

Parkor takodje vam daje osecaj slobode, jer kroz ucenje parkora vi uklanjate neka ogranicenja koja su tu postavljena od strane drustva. Vas um se otvara za nove mogucnosti ukratko: vasi vidici se sire…

4.

O Raymond Bellu
Raymond Belle, otac David Belle-a, rodjen je 3. Oktobra 1939 u Vijetnamu, tadasnjoj Indokini.Njegovo detinjstvo je bilo tragicno: njegov otac je ubijen u nasilju za vreme propasti drzave, a njegova majka je odvojena od njega za vreme divizije Vijetnama 1954. Medjutim, Francuska armija za Raymond Belle je bila spas. On se prikljucio armiji u Dalat-u, i primio vojnicko znanje koja mu je oblikovala karakter do kraja zivota.Repatriran (vracen u domovinu) je u Francusku sa padom Dien Well Phû, Raymond je zavrsio svoje vojnicko ucenje 1958. Medjutim, on se nije prikljucio normalnom puk-u (vojsci), iako treniran da ubija,mladi vojnik je odlucio da pomogne ljudima, da spasava zivote.Sa 19 godina,njegova izuzetna fizicka spremnost i spremnost za rad bile su dovoljne da postane vatrogasac u “sapeurs-pompiers” – Tim specijalnih vojnih vatrogasaca u Francuskoj (Parizu).

Nije trebalo dugo za Raymond, sa svojim atletskim mogucnostima, da razlikuje sebe unutar svoje jedinice. Njegove sposobnosti cak su napravile nacionalni udar: on je postao veliki broj puta sampion u planinarenju (rope-climber). Sa visokim atletskim mogucnostima,Raymond se pridruzio elitnom timu, u kojoj su clanovi bili jedni od najboljih,najbrzih i najpokretnih vatrogasaca. Mali broj clanova je bio pozvan da ucestvuje u veoma teskim i opasnim akcijama(misijama). Doista, nije proteklo mnogo vremena Raymond-u da se prikljuci ovoj jedinici.

Ovo je predstavljalo samo pocetak.Raymond je odigrao kljucnu ulogu u prvo Pariskom vatrogasnom spasavanju pomocu hilikoptera, koje se odigralo 19. Januara 1969 u Notre-Dame katedrali. Za vreme ovog spasavanja, pod ekstremnim uslovima,on je spasao Viet Cong zastavu koja se nalazila na katedrale,na oko 90m visine.Mnogo puta je za svoju hladnokrvnost, hrabrost i zrtovanje, Narednik Belle bio jedna od vodecih figura njegovog vremena, i inspiracija mladim ljudima. Mnoga spasavanja, medelja I poznatih podviga dalo je Raymond-u zasluzenu reputaciju u pompier. Jedna od medalja koju je Raymond dobio bila ja i medalja casti zbog gore pomenutog (o katedrali…) pozara iz 1969. Narednik Belle je napustio vatrogasnu brigadu 1975.

Raymond je umro u Decembru 1999. ali secanja na njega i postupci u kojima se pokazao kao hrabri junak, jos uvek traju kao I u njegova vremena. Raymond Belle ce zauvek ostati upamcen kao ikona vojnih vatrogasaca iz Pariza.

5.

Francuski nazivi
Iz postovanja prema vestini koju volimo, trebalo bi da znate originalne francuske reci za tehnike. Ovde cemo vam predstaviti I objasnjenja da bi ste razumeli o kojoj tehnici se radi. Posto verovatno vecina zna Engleske nazive mi cemo vam u objasnjenju dati I njih pa cete lakse razumeti.SAUT DE CHAT – Preskok kao “macka”, na sve razlicite nacine i prepreke. Engleski nazivi “king kong vaults”, ”monkey vaults”…

SAUT DE BRAS – Skok ruku. Engleski naziv “cat leap”…

ROULADE – Kolut.Engleski naziv “roll”

DEMITOUR – Engleski naziv “turn vaults”

REVERSE – Engleski naziv “reverse vault”

EQUILIBRE – Sve vrste razvnoteza (hodanje po sipci, stoj…). Engleski naziv “balance”

PASSEMENT – Savladjivanje prepreka; Preskok; To su na Engleskom “speed vaults”, ”lazy vaults”…

PASSE MURAILLE – To su trcanje po zidu, savladjivanje prepreka na koje prvo stavite nogu, onda ruke i zatim… Engleski naziv “pop-up vaults, double tap, wallrun…”

SAUT DE FOND – Obican skok. Engleski “basic jump”

FRANCHISSEMEN – Kada prolazite ispod prepreke. Engleski “underbar”

LACHE – Drzite se za neki objekat, onda se pustite i uhvatite za drugi

6.

“Pronalazhenje Parkoura”
Zapazhanja sa jednog treninga
Laura Greenhalgh

“Johann Vigroux je bio moj instruktor za parkour trening te vecheri i kao shto se chesto deshava samnom,zablokiram se skokovima i preskocima koji me plashe,iako definitivno fizichki mogu da ih izvedem ili sam ih vecj uradila pre par trenutaka. Imala sam neke vrlo dobre i razlichite savete oko suochavanja sa ovim od svih instruktora,tj. da ne gledam predugo na skok,da ne pratim nekog drugog kako radi i uradim odmah posle njega,da zamislim vizuelno kako uspeshno zavrshavam skok itd. I svi od njih su pomogli i bili korisni,ali do jedne tachke.
Posle dugo vremena posmatrajucji mene kako gledam u mali zid od cigle, pochela sam da pretpostavljam da cje Johann ubrzo da se zasiti i da cje postati nestrpljiv prema mojoj nemogucjnosti da sprovedem njegov dobar savet u delo,tako da kad mi je rekao da podjem s njim,opet sam pogreshno pretpostavila da cju dobiti da uradim seriju 20 manjih skokova…
Otishao je duzh zida i ja sam ga pratila;duzh zida,preko zhbunja,preko neke ograde,bez izgovorene rechi od njega osim jednom “samo me prati”.Nastavili smo ovo da radimo dugo,ispod gelendera,preko njih,po njima,kroz njih,ne ponavljajucji tehnike ili demonstrirajucji ih bilo kom smislu,uz zid,preko zida,duzh zida,pa onda na drugi zid i pravo dok nisam shvatila da nismo ishli apsolutno nigde,vecj smo samo ishli pravo i,kako je on dodao,’igrali se’.
Pokazalo se kao odlichno opushtanje i posle nerviranja na onom zidu to je upravo ono shto mi je trebalo. Bilo je tako savrsheno i bilo je manje do demonstriranja discipline parkoura,a mnogo vishe o tome shta ja mogu da uradim,bez obzira koliko to prosto i jednostavno bilo,i o nalazhenju mog prvog instinktivnog nachina da savladam prepreku a tek posle da slusham moju radoznalost o ostalim opcijama koje sam imala.
Johann je odvojio vremena da podeli prostu vezhbu koja chini obichnu dosadnu shetnju mnogo zanimljivijom,i ne samo da me je to podsetilo da se kretanje napred zapravo kao putovanje,vecj takodje pronalazhenje svog nachina da uzhivash u njemu. Chudno je,ali to osecjanje kretanja nigde osim napred,bez bilo kakvog ochekivanja i u dobrom drushtvu cje ostati samnom zauvek i znachi mi vishe nego shto cje on ikada znati.”

copyrigh  Parkoursrb.wordpress.com (by: Nikola Simic)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: